08. 12. 2012.

Koža lica

Lijepa koža lica je san svake žene.
Istina je da se starenje kože može usporiti savremenom kozmetikom, ali bore i promjene elasticiteta ne mogu se u potpunosti spriječiti. Dobrom i pravilnom njegom kože možete umanjiti vidljive znakove starosti.


Prije nego počnete sa njegom kože trebate odrediti tip kože, jer će izbor proizvoda ovisiti od njega. Kad ste nabavili odgovarajuće proizvode kožu treba svaki dan kožu čistiti dva puta, tonirati je, hidratizirati i zaštiti ti je. Jednom ili dva puta sedmično koristite peeling za otklanjanje mrtvih ćelija i uradite dodatni tretman kože, posjetite kozmetičara. Alkohol, cigarete, nedovoljna fizička aktivnost, izloženost hladnom vjetru, stresu, sunce i nedostatak sna dodatno izazivaju prijevremeno starenje. Većina dermatologa zabranjuje sunčanje, jer je sunce krivac za 80 - 90% ubrzanog starenja kože, stoga je jako bitno da uvijek kupujte proizvode sa UVAS ili UVB zaštitom.

Nemojte štititi uvijek samo lice, jer su pored lica ruke, vrat i dekolte mjesta po kojima se prepoznaju vaše godine, pa i ti dijelovi trebaju stalnu zaštitu od sunca, a posebno ruke, jer su one najizloženije. Zaboravite alkohol i pušenje i održavajte zdravu prehranu i stil života. Perfektnu njegu kože lica upotpuniti ćete ako obogatite prehranu povrćem i voćem, bogatu vitaminom C, koji pomaže pri formiranju kolagena, omega - 3 kiselinama, koje poboljšavaju teksturu kože hidratizirajući je iznutra i vitaminom E, koji pruža zaštitu ćelijama od slobodih radikala. U ishranu uključite i što više proteina i minimalizirajte prženu hranu.

20+
Sa dvadeset godina nemate bora, koža vam je glatka, sjajna, a poneka aknica ostatak je promjena iz mladih dana. Koža je glatka i dobro nahranjena. Ćelije se obnavljaju svakih 28 dana. Akne mogu biti vaš problem i u dvadesetim, pa ako je tako bitno je posvetiti puno pažnje čišćenju kože. Nemojte koristiti tinejdžerske preparate za borbu protiv akni, jer takvi proizvodi isušuju kožu. Normalnu kožu je bitno čistiti blagim losionima ili gelovima, a suhu kremastim losionima. Izaberite mliječne cleansere pogodne za vaš tip kože, a ne sapune ili tonike bez alkohola.

Njega kože - Trebali biste početi koristiti kreme protiv sprječavanja nastanka bora. Počnite koristiti gel ili kremu koji sprječavaju prve znakove starenja. Potrebno je sa hidratizacijom kože, koja je jako bitna, početi već u ranim 20-tim, a posebno sredinom, jer tad vaša koža slabije zadržava vlagu. Izaberite hidratantne kreme sa antioksidantima koji će čuvati kožu vlažnom i u isto vrijeme boriti se protiv slobodnih radikala koji uništavaju kolagen. Dnevna njega zahtjeva korištenje hidratantne kreme sa SPF 15 ili 20. Noću lice treba njegovati hidratantnim proizvodima bogatim derivatima vitamina A koji stimuliraju kožu. Jednom ili dva puta sedmično stavljajte na lice masku od gline sa umirujućim sredstvima kamilicom ili alojom. Ne trebate proizvode koji vam obećavaju sjaj kože, jer u tim godinama vi zapravo imate dovoljno prirodnog sjaja. Dobra briga o vašoj koži u dvadesetim imat će vidljive rezultate u kasnijim godinama. Čim primijetite bilo koje znakove starenja odmah počnite koristiti jače preparate.
I zapamtite da je pravilna njega kože u dvadesetim najbolje ulaganje, koje će se kasnije isplatiti.

30+
U tridesetim ćete možda primijetiti veće promjene na koži, boja će postati neujednačena, bore na čelu će postati vidljivije, pojavit će se sitne bore oko očiju i usana, epiderm će postati suši, jer će žlijezde lojnice lučiti manje masnoća, pa će vam biti lakše čistiti kožu. Koža će postati osjetljivija i pojavit će se fleke.

Njega kože – Za čišćenje lica ujutro koristite losion sa alfa hidroksilnim kiselinama (AHA) koje pridonose odstranjivanju odumrlih ćelija, a uvečer lice čistite kremastim sredstvom za čišćenje. Kako biste spriječili bore i gubitak kolagena potrebno je početi koristiti intenzivnije kozmetičke preparate s više aktivnih sastojaka u obliku seruma, proizvode označene anti agening. Probajte proizvode koji sadrže kolagen peptidi kao što su copper peptide i matrixyl. Dnevna hidratantna krema treba sadržavati antioksidante poput zelenog čaja, vitamina C i nara za uspješnu borbu protiv slobodnih radikala. Noću će biti najučinkovitije kreme i serumi sa retinolom. Svakodnevno koristite kreme za područje oko očiju. Da biste smanjili crvenilo kože, koje počinje da se javlja sa tridesetim, izbjegavajte proizvode koji sadrže alkohol, mentol i eukaliptusovo ulje. Uvijek koristite kreme sa SPF zaštitom (15 ili 20), posebno oko područja oko očiju i bitno je da nosite i dobre sunčane naočale. Pijete više vode, 2 do 2,5l dnevno, kako biste obezbjedili više vlage vašoj koži.

C vitamin je antioksidant koji služi u borbi protiv kožnih oštećena i slobodnih radikala, ali je isto tako i potreban za sintezu kolagena koji sprječava starenje. Dobar je i u borbi protiv bora i drugih znakova starenja. Topiv je u vodi, ima važnu funkciju u metabolizmu, izmjeni tvari, potiče sintezu kolagena, povećava kapilarnu otpornost.
Esster - C je vitamin sa masnim kiselinama. Bolje ga koža apsorbira nego sam vitamin C. Jedan od primjesa esstera - C je ascorbyl palmitat.

40+ i više
Sa četrdeset godina počet će se stvarati bore između obrva, podočnjaci će postati vidljiviji, bez obzira na to što ste dovoljno odmorni, javljaju se bore na vratu i počet će se produbljivati linije koje se od nosa spuštaju prema kutovima usana. Na koži će se početi odražavati posljedice dugotrajnog izlaganja suncu ili lampama u solarijumima. Staračke pjege, koje se već tad počinju javljati, nisu samo znak godina već i posljedica ne korištenja zaštitnih krema. Posljedice (ne) pravilne njege kože u mladosti odrazit će se u 40 -tim godinama. Kad uđete u pedesete bore će postati duboke i puno vidljivije, pojavit će se pjege na rukama, a koža vrata postat će naborana. Koža će nastaviti mijenjati teksturu, ostat će suha i tanka bez elastina. Posebno će na nju uticati menopauza. Gubitak estrogena i progestrogena, osiromašeni sloj masnoće rezultirat će gubitku definiranja konture lica.

Njega kože - Baš kao što ste njegovali kožu sa trideset, nastavite i sa četrdesetim godinama. Lice trebate čistiti kremastim sredstvima ujutro i navečer. Dnevna krema mora imati zaštitni fakto, ali uz nju lice možete mazati i serumom i losionom koji sadrže antioksidante, a noću proizvode sa retinolom. Na vlažnu kožu nanesite dnevnu njegu, kremu ili serum, jer će ih koža bolje apsorbirati. U dogovoru sa dermatologom odlučite koji su to proizvodi najbolji za vašu kožu. Koristite kreme sa koenzimom 10 (Q10), jer omugaćava zdrav i mladalački izgled, sa godinama ste prirodne zalihe iscrpili. Svakako uzimajte što više vitamina C koji će pomoći u borbi protiv oštećena kože i poboljšat će sintezu kolagena. Za postizanje boljih rezultata počnite koristiti preparate sa sastojcima kao što su alfa i beta hidroksilne kiseline, mliječna kiselina i NaPCA - prirodni ovlaživač.


Tipovi kože



Koža je organ čije su funkcije od vitalnog značaja za preživljavanje. Predstavlja granicu između spoljašnje i unutrašnje sredine zbog čega na nju utiču spoljašnji i unutrašnji faktori. Sunčevo ultravioletno zračenje i fiziološko starenje kože neumitno menjaju kvalitet kože i naš fizički izgled. Zato je briga o koži više od kozmetike i više od sirove estetike.

Poznavanje tipova kože omogućava da sačuvamo zdravlje kože i pojačamo njenu otpornost prema štetnim uticajima. U tome nam pomaže poznavanje tipova kože.

Boja kože i rasa
Svetska demografija se razvija i širi neprekidno pri čemu se najviše povećava etničko mešanje. Zbog toga, kompozicija tipa kože vremenom doživljava značajne promene. Prema podacima Biroa za statistiku, na tlu SAD-a, 1990 god. je bilo zastupljeno 6 rasa i 23 rasnih podtipova kože; 2000 god. je bilo zastupljeno 6 rasa i 67 rasnih podtipova. Očekuje se da će na kraju decenije taj broj biti još veći. Povećanje svetske populacije stvara varijacije i nove kombinacije tipova kože.

U kliničkoj i kozmetskoj dermatologiji danas nedostaje sveobuhvatan sistem za klasifikaciju kože, globalno za sve etničke grupe na jasan i izvodljiv način. Postoji važna potreba da se utvrdi uticaj faktora na insult kože, povrede i upale (insult, injury, inflammation (i/i/i). Postoji potreba da se proceni verovatnoća (i/i/i) efekata na tip kože, potreba da se stručno dokumentuju u literaturi i da se determinišu potencijalni neželjeni efekti ovih procesa na pacijente. Dakle, postoji realna potreba za univerzalnim dermatološkim standardom koji klasifikuje tipove kože sa univerzalnim i opšte prihvatljivim podacima.

U današnjoj i kliničkoj i kozmetskoj dermatologiji je opšte prihvaćena kate gorizacija tipova kože po Fitzpatrick-u. Fitzpatrick Skala (FS) tipova kože je neprocenjiva jer procenjuje osetljivost kože i mogućnost oštećenja kože pod dejstvom ultraljubičastog zračenja (UV). Međutim, ona ne obrađuje sve dodatne karakteristike koje mogu biti kritične za pigmentnu kožu. Ne opisuje 2 fundamentalna problema tamnije pigmentisane kože: pigmentne alteracije i ožiljavanje.

Pre nego što se započne dermatološko lečenje ili kozmetsko dermatološka procedura, dermatolog treba da: utvrdi kako će koža pacijenta da reaguje na tretman i da identifikuje sve asocirane rizike. Sa druge strane, lečenjem se manipuliše kožom u pokušaju da se stvori terapijski odgovor, a sama koža daje podatke i obezbeđuje dokaze koji pomažu da se odredi tip kože.

Pigmentacija i sklonost ka ožiljavanju može se oceniti i proceniti fizičkim ispitivanjem postojećeg stanja kože, koja pomažu predviđanju odgovora kože na i / i / i uticaj. Omogućava savet pacijentu u vezi post-proceduralnih i terapijskih očekivanja i budućih eventualnih problema kože, kao što je rizik od raka kože.

Klasifikacija kože - tipovi kože
Svetska klasifikacija obuhvata sledeće tipove kože:Beli tip - Evropski/Kavkaski tip, Svetlo braon tip - Arapski/Mediteranski/Hispano tip, žuti - Azijski tip, braon - Indijski tip, crni tip - Afrički.

Fitzpatrickova skala (FS) tipova kože (1975)
Fitzpatrick Skala je naprihvaćeniji i najzastupljeniji metod za klasifikaciju fototipova kože. Skala obuhvata 4-tipa, a nešto kasnije je modifikovana i proširena, pa danas obuhvata i tamnije tipove kože - tip 5 i 6. FS određuje reakciju kože na UV zračenje. Skala se usavršava u pravcu predviđanja reakcije kože na traumu i neke dermatološke procedure - lasere i dermatohirurgiju, tj. sposobnost kože da tamni. Na kraju se primenom skale određuje Fitcpatrikov skor tipa kože koji ima sledeću skalu vrednosti:

Tip kože I -7 poena,

Tip kože II - 8-16 poena,

Tip kože III - 17-25 poena

Tip kože IV – 25-30 poena

Tip kože V-VI – preko 30 poena.

Fitzpatrikova skala tipova kože:
Na osnovu Fitcpatrikove skale tipova kože, uopšteno se mogu predvideti tretmani laserom ili hemijskim pilingom pa su za tip kože I – efikasni i bezbolni, za tip kože II se superiorni rezultati nemogu sa sigurnošću očekivati i moraju se sprovoditi u nekoliko tretmana, tipovi kože IV-VI moraju uvažiti individualne karakteristike svakog tipa kože ponaosob.

Kawada sistem klasifikacije kože (1986)
Namenjen proceni tipa kože za japansku žutu rasu i njihove osetljivosti na UV zračenje, opekotine od sunca i sunčanje.

Glogau skala (1994)
Glogau skala klasifikuje stepen fotostarenja i kategoriše promene - bore i prebojenost kože.

Sistem se oslanja na poređenje kože pacijenta i prototipa štampane slike. Koristi se prvenstveno kao sredstvo komunikacije, a ne kao alat na kome se baziraju kliničke preporuke.

Tip kože I – Bez nabora

Rano fotoostarela koža, sa blagim pigmentim promenama, bez keratotičnih promena uz minimalnu naboranost kože. Starost pacijenata je od 20-30 godina a znaci fotostarenja se mogu korigovati uz malo ili bez šminke.

Tip kože 2 - Početna naboranost

Znaci početnog do umerenog fotostarenja. Pojava početnog i vidljivog senilnog lentiga, promene od UV zračenja se palpiraju ali se ne vide. Pri osmehu su vidljive paralelene linije nabora. Starosti pacijenta od 30-40 a sama koža je predisponirana za oštećenje kože.

Tip kože 3: Mirna naboranost

Predstavlja uznapredovalo fotostarenje, sa vidljivim dishromijama, telangiektazijama, uz ravnomernu naboranost koja je vidljiva bez mimike lica. Pacijenata su od 50 godina i stariji a koža predstavlja uvek predispoziciju za teška oštećenja kože.

Tip kože 4: Naboranost

Predstavlja ozbiljno fotostarenje a koža je žuto-sivo prebojena. Koža je naborana bez polja normalne kože, kod pacijenata u 6-7 deceniji života. Izmenjena koža predstvalja teren za razvoj maligniteta kože.

Lancer skala etničke pripadnosti (1998)
Sistem klasifikacije kože, koja od 1998. Godine određuje rasnu pripadnost na osnovu Fitzpatrikovog tipa kože.

Goldman Svetska klasifikacija tipova kože (2002)
Razvijena za ispitivanje reakcija različitih boja kože da pregoreva, tamni i poseduje afinitet za postinflamantorne pigmentacije.

Willis i Earlses skala (2005)
Predstavlja predlog novog sistema klasifikacije kože afričkog porekla koji klasifikuje: boju kože, reakciju na UV svetlost i postinflamantornu pigmntaciju.

Taylor skala hiperpigmentacije (2006)
Vizuelna skala koja sadrži pločaste kartice sa 10-15 nijansi kože i do 100 varijansi različitiuh pigmentacija. Područja hiperpigmentacije se poredi sa bojom kartice. Sama skala služi za procenu dish romija.

Roberts sistem klasifikacije tipova kože
Predstavlja pokušaj da se stvori alat koji bi mogao da se koristi u važnim konceptima stručne komunikacije i posebnih potreba, rizika i etničke sklonosti i boje kože. Zasniva se na mernom sistemu i kombinaciji Firzpatrick i Glogau skale i namenjena je proceni sklonosti stvaranja pigmentacija kože, i opisuje morfologiju ožiljavanja kože. Pored tog auključuje analizu podataka koji se dobijaju anamnezom. Mogućnost stvaranja hiperpigmentacija je definisana skalom od 7 poena, mogućnost stvaranja ožiljaka skalom od 6 poena (atrofija, bez promena, makule, plakovi sa ivičnim ožiljavanjem, keloid i keloidalni nodusi). Korišćenjem te skale mogu se determinisati dugoročni efekti brojnih tretmana i postupaka na koži.

Baumanov tip kože (2006)
Tržište proizvoda za negu kože je značajno promenjeno u odnosu na ranije godine, kroz brzu ekspanziju i razvoj. Veoma mali napredak je učinjen u razumevanju kvaliteta i klasifikacije kože. Sistem procene kože koji profiliše 16 tipova kože je razvila i uvela u praktičnu primenu doktor Leslie Baumann. Sistem je namenjen korišćenju pre svega od strane potrošača kozmetskih proizvoda kao vodič za pravilnunegu kože. Sistem nema za cilj da predvidi ishod terapijske procedure, kao napred navedeni sistemi.

Sistem koristi sledeće termine: suva, masna, kombinovana i osetljiva koža i uključuje 4 osnovna parametra kože: masna nasuprot suvoj, osetljiva nasuprot otpornoj, pigmentovana nasuprot nepigmentovanoj i naborana nasuprot nenaboranoj koži. Svi navedeni parametric se međusobno ne isključuju a ocena kvalieteta kože se zasniva na svim parametrima, što u suštini daje 16 potencijalnih kombinacija vrste kože. Prilikom određivanja parametara, popunjava se upitnik sa ciljano postavljenim pitanjima, koji praktično utvrđuje neku od mogućnosti postojanja tipa kože.

Praktično znači, das u različiti kozmetski proizvodi namenjeni suvoj, otpornoj pigmentovanoj i naboranoj koži u odnosu na masnu, osetljivu pigmentovanu i nenaboranu kožu. Takođe, Baumanov system profiliše 4 tipa kože: Akne tip kože, Rozacea tip kože, Tip kože koj aoseća peckanje i lagani svrab i alergijski tip kože. Svaki navedeni tip kože zahteva korišćenje određenog kozmetskog proizvoda u cilju kvalitetnije nege kože.


Sunčanje, koža i ishrana



Sunce je neophodno za život na Zemlji. Poznato je da su ga još stare kulture poštovale kao božanstvo. Istorijski zapisi govore o blagotvornim efektima sunca na telo i raspoloženje čoveka, zbog čega se i koristilo za lečenje različitih promena na koži. Međutim, nakon vekova modernizacije i tehnološkog napretka ljudskog društva koje se svakako neposredno odrazilo i na prirodu, poslednjih godina se više važnosti pridaje štetnim efektima sunca, i to pre svega na kožu.

Neke od dobro poznatih kožnih bolesti koje mogu biti izazvane ili pogoršane UV zracima uključuju aktiničke keratoze, bazocelularni i skvamocelularni karcinom kože , maligni melanom , kutani eritemski lupus, dermatomiozitis i polimorfne svetlosne erupcije.

Kako Sunce oštećuje kožu ­?
Mehanizam oštećenja kože UV zracima je kompleksan. U najširem smislu može se podeliti na oksidativno oštećenje izazvano formiranjem slobodnih radikala i reaktivnih oksigenih specijesa i na oksigen nezavisno oštećenje koje nastaje apsorpcijom fotona.

Za fotohemijsku reakciju koja se odigrava u koži UV zraci moraju biti apsorbovani od strane hromofora, kada počinje serija fotohemijskih reakcija, koje mogu za rezultat imati promene u smislu fotostarenja ili kancera kože. Ove fotohemijske reakcije rezultuju promenama na DNA, a takođe mogu izmeniti proteine i lipide u ćelijama kože, rezultujući promenama u njihovim funkcijama. Njihova akumulacija dovodi do starenja tkiva. Telo je dobro opremljeno da se bori sa oksidativnim stresom, uobičajeno koristeći sopstvene antioksidantne enzime i neenzimske antioksidante kojima umanjuje ove promene. Međutim, ponekada UV zraci i drugi generatori slobodnih radikala uspeju da nadvladaju sistem, kada prirodna zaštitna kontrola postaje neadekvatna, što kao rezultat ima oksidativni stres.

Od praktičnog je značaja poznavanje sunčevog spektra, koga čine UVB zraci odgovorni za pregorevanje i koji nose sa sobom veliki rizik za nastanak karcinoma kože. Na drugoj strani su UVA zraci, koji prodiru dublje, veće su talasne dužine i odgovorni su za promene u okviru fotostarenja. Takođe, mnogi lekovi mogu biti fotosenzitivni, pa je u vreme njihovog uzimanja potrebno paziti na izloženost Suncu da ne bi došlo do razvoja alergijskih reakcija.

Edukacija pacijenata u smislu adekvatne zaštite od Sunca je jedan od najvažnijih zadataka većine kliničara, pre svega dermatologa koji se uglavnom i bave širokim spektrom promena na koži koje su nastale usled izlaganja Suncu.

Pouzdano je dokazano da ultravioletni (UV) zraci izazivaju opekotine, prevremeno starenje kože ili fotostarenje, doprinose razvoju karcinoma kože i katarakte, a mogu izazvati imunu supresiju ili aktivirati latentne viruse.

Važnost lokalne fotoprotekcije je dobro poznata. Zbog toga je od posebne važnosti pitanje: da li je moguće obezbediti dodatnu unutrašnju zaštitu kože.

Nekoliko studija je poslednjih godina pokazalo da je moguće adekvatnom ishranom pojačati odbrambene moći celog organizma, samim tim i kože u borbi protiv štetnih efekata UV zračenj a. To može biti dobra dodatna strategija, još uvek nedovoljno poznata i malo korišćena.

Koliko je važna ishrana u zaštiti od Sunca?
Pored korišćenja odgovarajućih lokalnih preparata za zaštitu, koža se takodje može hraniti i "iznutra" da bi se izbeglo njeno oštećenje od preteranog izlaganja UV zračenju. Uzimanje hrane bogate antioksidantima i hrane koja deluje antiinflamatorno, može pomoći i koži i čitavom telu u odbrani od UV zraka.

Slobodni radikali koji se proizvode usled dejstva sunčevih zraka su odgovorni za oštećenje ćelija, starenje i povećan rizik od kancera kože. Antioksidanti imaju ulogu da suprimiraju slobodne radikale i tako zaustave njihova štetna dejstva.

Neki antioksidanti su svima jako dobro poznati: vitamin A, C i E, selen, beta karoten i likopen.

Teorijski, u hrani biljnog porekla postoji na hiljade komponenti koje imaju osobine antioksidanata. Savremena nauka će mnoge od njih i otkriti u godinama koje su pred nama.

Ove supstance štite biljke od jake UV radijacije, i kada se one kasnije konzumiraju u tkivima čoveka zadržavaju isti efekat.

Da li pravilna ishrana može zameniti kreme za sunčanje?
Odgovor je: Ne. To neće zameniti lokalnu zaštitu, ali će dodati ’’bonus” unutrašnjoj zaštiti koja će biti prisutna 365 dana u godini.

Kako ishranom kožu pripremiti za leto?
Dobar predlog je ishrana predominantno bazirana na hrani biljnog porekla, sa povremenim uzimanjem ribe. Odredjene vrste riba kao što su losos, tuna i sardine su bogate omega 3 kiselinama, koje imaju antizapaljenska svojstva.

Voće, povrće, različite vrste semenja, proizvodi od punog zrna, koštunjavo voće i pasulj su bogati antioksidantima. Takođe, ove supstance se u velikim količinama nalaze u naru, borovnici, malini, lisnatom zelenom povrću, višnji, šljivi, crnoj čokoladi i čaju. Generalno, što je tamnija boja, veća je koncentracija zaštitnih biljnih komponenti.

Vitamin C koji se nalazi u voću dobro je poznati prijatelj kože. Poznata je njegova uloga u proizvodnji kolagena, tako da je značajan za prevenciju pojave bora. On je najčešći antioksidans koji se unosi u kožu, ali se brzo razgradjuje.

Dobro je jesti hranu bogatu likopenima kao što su paradajz i crvene paprike. Likopen deluje kao unutrašnji fotoprotektor povećavajući koži sposobnost odbrane od Sunca. Studija koja je radjena prošle godine u Britaniji pokazala je da ishrana bazirana na paradajzu povećava zaštitnu sposobnost kože za oko 33%. Kuvani paradajz ima više likopena nego sveži, a dodatkom maslinovog ulja se poboljšava njegova apsorpcija.

Kada temperatura raste, potreban je veæć unos tečnosti. Pokušajte da pijete uglavnom vodu, nezasladjene zelene, bele ili crne čajeve, kao i biljne čajeve. Time u najvećoj meri izbegavate ekstra kalorije i veštačke zasladjivače. Što se čajeva tiče, da bi se postigao njihov antioksidantni efekat potrebna je dnevna količina od 4 do 5 šolja. Za zeleni čaj je poznato da sadrži kategoriju antioksidanata koji se nazivaju polifenolima, a koji povećavaju sposobnost kože za zaštitu od Sunca, smanjuju oštećenja nastala UV zracima i štite je od fotostarenja.

Mada kakao nije popularan kao letnji napitak, postoje studije koje dokazuju da njegovo konzumiranje može redukovati štetne efekte Sunca na kožu. Crna čokolada u velikoj količini sadrži kakao.

Da li postoji neka hrana koju treba izbegavati na Suncu ?
Potrebno je ograničiti unos alkohola i napitaka sa kofeinom, jer oni mogu izazvati dehidrataciju, posebno u uslovima velike vlage ili prilikom dužih boravaka na Suncu. Šećer i zasićene masti su proinflamatorne supstance i ubrzavaju proces starenja, pa ih treba izbegavati.

Kako ulja deluju na kožu - spolja i iznutra?

Povećavajući količinu određenih ulja u ishrani možete redukovati oštećenja koja izaziva veoma opasna UV radijacija.

Posebno su važne omega 3 masne kiseline koje se nalaze u nekim vrstama riba. One ne blokiraju sunčeve zrake, ali imaju antizapaljenski potencijal i na taj način štite kožu.

Većina istraživanja je dokazala da ove masne kiseline produžavaju vreme koje je inače potrebno da nastanu opekotine, a neki naučnici tvrde da čak mogu smanjiti i rizik od nastanka kancera kože. Zbog svega toga one su neophodne u našem organizmu.

Da li je potrebno uzimati i dodatke ishrani u vidu tableta i koje?
Idealno, trebalo bi da se sve potrebne materije unose hranom, mada postoje situacije kada su suplementi korisni i preporučuju se. Kada je nečija ishrana nedovoljna, bazični multivitaminski preparati su neka vrsta osiguranja. Ostalo bi mogli biti preparati kalcijuma, magnezijuma, vitamina D i omega 3 masnih kiselina.

Naravno, preporuke za uzimanje takvih preparata bi trebalo da se donose individulano, za svaku osobu posebno, u odnosu na njene potrebe, način života i ishrane, eventualno bolesti i naravno genetike.

Da li se može preterati sa uzimanjem takvih preparata?
Odgovor je: Da. Svakako postoji mogućnost da uzmete previše vitamina. Nije dobra ideja uzimati velike količine jednog vitamina. Budite pažljivi sa vitaminom A. Ne bi trebalo da uzimate više 3000 IJ (internacionalnih jedinica) dnevno u formi retinola iz životinjskih izvora. Ova forma može biti toksična za jetru. Beta karoten iz biljaka, može biti konvertovan u vitamin A u telu, ali on nema te toksične efekte. Međutim, pušači ne bi trebalo da uzimaju suplemente sa beta karotenom zbog nekih studija gde se pokazalo da postoji povezanost sa kancerom pluća. Bezbedni su za nepušače. Sigurna i zdrava alternativa je žuto, narandžasto i crveno voće bogato retinoidima.

Ne preporučujem velike količine beta karotena. Velika količina beta karotena prebojava kožu narandžasto. Bolje je obezbediti ga preko hrane, jer na primer pola šolje kuvanog spanaća ima preko 11000 IJ vitamina A od beta karotena, a jedna prosečna šargarepa oko 8600 IJ vitamina A, a pored toga sadrže i druge korisne materije.

Unutrašnja protekcija koja se može postići uzimanjem određene vrste hrane svakako nije alternativa upotrebi preparata sa visokim zaštitnim faktorom. Međutim, povećana sistemska unutrašnja zaštita od UV zraka doprinosi dugotrajnijoj odbrani i predstavlja strategiju koju bi trebalo razvijati.

Prvi korak je svakako biti svestan rizika i ustanoviti korisne navike koje će pomoći u zaštiti od Sunca i njegovih štetnih efekata.


Njega kože počinje pilingom


Piling je mali ritual koji ne iziskuje puno vremena, i koji bi trebalo uvrstiti na svoj raspored jednom do dva puta tjedno, a vaša koža će vam biti zahvalna i uzvratiti vam mekoćom, baršunastim tenom te blistavom svježinom.

Osnovna njega kože započinje s pilingom

Bilo da radimo piling lica, ruku, nogu ili stopala,to je prvi korak koji bi trebali napraviti želimo li imati blistav ten. Piling naime uklanja mrtve stanice kože, dubinski je pročišćava i priprema je za bolje upijanje aktivnih sastojaka iz proizvoda za svakodnevnu njegu.

Poslije pilinga obavezno nanosimo maske za njegu različitih tipova kože, a nakon toga (najbolje pola sata do sat nakon maske) nanosimo hidratantnu kremu ili gel, također ovisno o tipu kože.

Danas na tržištu imamo bezbroj preparata za piling, a možete se odlučiti između dvije varijante – mehaničkog ili kemijskog pilinga.

Mehanički piling u sebi sastoji čestice koje utrljavanjem skidaju odumrle stanice te trenutačno poboljšavaju mikrocirkulaciju i metabolizam stanica kože. Primjenjuju se jednom do dva puta tjedno.

Hemijski piling na bazi salicilne i glikolne kiseline ima vrlo brze i efikasne rezultate, jer u vrlo kratkom vremenu doslovno pomlađuje kožu, ali morate paziti da postupate točno po određenim uputama kupljenog proizvoda. Kemijski piling ne preporučuje se ljeti zbog pojačanog sunčevog zračenja.

Suprotno razmišljanjima da piling nije dobro raditi ljeti jer skidamo svoju preplanulu boju, uvjeravamo vas da je upravo suprotno tj. dobro ga je raditi ljeti, kad vam koža potamni i kad je isušena od sunca. Bez obzira na to koliko ste je mazali kremama, ona se i dalje peruta i guli, a kako bi preplanuli sloj kože ponovno došao do izražaja, upravo pilingom treba skinuti oštećeni sloj kože.

Piling možete obaviti i domaćim pripravcima i to tako da u kuhinjsku sol stavite nekoliko kapi eteričnog ulja lavande ili citrusnog ulja. Dodajte i malo bademova ili maslinova ulja koje će nahraniti kožu i istrljajte je smjesom dok ste pod tušem.

Osim ovog pilinga u „kućnoj radinosti“ možete sami napraviti i slijedeće vrlo učinkovite pilinge:


Piling od meda i badema

Sameljite 2 žlice badema, dodajte 2 žličice mlijeka, ½ žličice brašna i ½ žličice meda te miješajte dok ne nastane gusta pasta, utrljajte u kožu, isperite vodom i nakon toga kožu osvježite tonikom.


Piling od meda i zobi

Pomiješajte 1/2 šalice nekuhane zobene kaše, 1 žlicu meda, 1 žlicu jabučnog octa, 1 žličicu mljevenih badema, navlažite lice toplom vodom, nanesite mješavinu na lice i ostavite da se osuši te isperite toplom vodom.

Pročišćujući piling

Pomiješajte 1 žlicu meda, 2 žlice sitno mljevenih badema i ½ žličice limuna te s tim nježno protrljajte lice, kad ste završili isperite toplom vodom.

Ovo su bili neki bakini savjeti koje svakako isprobajte prije nego što se odlučite kupiti neki od pilinga dostupnih u našim trgovinama. Uspjeh i blistav ten su zajamčeni…

domaci.de





Nema komentara:

Objavi komentar